The Ostrich Bird
i najfiniji šampanjac u srcu Beograda
Šampanjac se smatra najprefinjenijim pićem na svetu. Nekada je bio piće kraljeva i bogataša, a danas ga pijemo svi. Zlatni mehurići u visokim čašama našim posebnim trenucima pružaju dozu luksuza, elegancije i hedonizma, međutim više ga ne ispijamo samo kada slavimo.
"Šampanjac pijem samo u dve prilike: kada sam zaljubljena i kada nisam." – Koko Šanel.
Danas možemo svakodnevno da uživamo u čaši penušca iz najpoznatijih francuskih kuća. Možemo da pijemo šampanjac na poslovnom sastanku, posle kupovine, pre spavanja ili uz omiljenu poslasticu. Možemo da nazdravljamo šampanjcem kada slavimo i kada nam treba podsticaj. "The Ostrich Bird" iz Šampanje donosi najprefinjeniji ukus u srce Beograda!
Kako je sve počelo?
Znamo da se tajna ukusa krije u regionu, sortama grožđa, u tehnologiji i posvećenosti i zato odlučujemo da za "The Ostrich Bird" odaberemo šampanjac iz najboljih francuskih kuća. Da bi nam to pošlo za rukom, putujemo u Šampanju gde isprobavamo različite sorte i uz preporuke stručnjaka najzad kreiramo jedinstvenu paletu najkvalitetnijih francuskih boca penušavog vina.
"Zašto pijem šampanjac za doručak? Zar ne piju svi?" – Noel Kauard.
U toku naše posete Francuskoj, posvećeno se ugledamo na poznatog glumca, pevača i dramaturga Kauarda. Rezultat? "The Ostrich Bird"postaje jedino mesto u Srbiji na kojem možete uživati u ukusima iz šampanjskih kuća "Michel Gonet", "M. Hostomme", "Collard-Picard", "Bression Sebastien", "Follet Ramillion" i "Prévoteau-Perrier".
A kako izabrati šampanjac?
Ljubiteljma tradicije dopašće se šampanjac "Michel Gonet" koji je u porodici sedam generacija. "M. Hostomme" je kuća za perfekcioniste jer ih njihova težnja ka izvrsnosti svrstava u red najboljih.
Šampanjac "Collard-Picard" primer je suptilnog spoja tradicije i modernosti, dok "Bression Sebastien" garantuje starost šampanjca od dve do pet godina. "Follet Ramillion"se posebno ističe poštovanjem svojih kupaca i prirodne sredine, a "Prévoteau-Perrier" svoj penušac pravi u samom srcu Šampanje.
Ljubitelji brendova, koji već postoje na našem tržištu, mogu uživati u šampanjcima kuća "Dom Perignon", "Monet Veuve Clicquot" i "Ruinart".
Umetnost
pravljenja šampanjca
Za proizvodnju šampanjca dozvoljeno je koristiti tri sorte grožđa.Pino noar (franc.Pinot Noir) raste na krečnjačkim terenima i od njega dobijamo bogata, prefinjena vina. U hladnijim predelima gaji se pino menije (franc. Pinot Meunier) koji karakterišu visoki prinosi i začinske arome, dok je šardone (franc. Chardonnay) protivteža bogatim aromamapino noara. Presudan uticaj na kvalitet šampanjca ima precizan izbor vrste vina za osnovu.
Kada se fermentacija u boci završi, javlja se talog od ćelija kvasca koji utiče na kompleksnost vinske arome. Na kraju proizvodnog procesa, talog se uklanja iz boce, a iako danas postoje mašine koje pojednostavljuju taj proces, vinske kuće "Bollinger" i "Laurent-Perrier" to i dalje izvode na tradicionalan način oslanjajući se na ljudsku veštinu i umeće.
Kompleksnost ukusa
Količina likera koji se dodaje šampanjcu definiše nivo slasti i u zavisnosti od stila koriguje njegovu aromu.
Zato razlikujemo:
- Extra brut: Šampanjcu se ne dodaje liker već se vino koje je izgubljeno tokom odstranjivanja taloga iz boce nadoknađuje istim vinom. U pitanju je izrazito suv šampanjac (eng. bone dry).
- Brut: Liker se dodaje u količini od jedan odsto, dok se najbolje kupaže (franc. cuvée)ostavljaju upravo za brut šampanjce.
- Extra sec: Dodaje se jedan do tri odsto likera. Dobijaju se suvi do polusuvi šampanjci.
- Demi sec: Poluslatki šampanjci sa tri do pet odsto likera
- Doux: Slatki, desertni šampanjci sa dodatkom od 15 odsto likera.
"Kajem se samo zato što u životu nisam dovoljno uživao u šampanjcu." – Džon Mejnard Kejns.
Kada je u pitanju "The Ostrich Bird", prilikom izbora šampanjca ne postoji pogrešna odluka. Zajedno ćemo pronaći idealan ukus i uživati u prefinjenosti šampanjca svaki dan. Za doručak kao Merilin Monro ili za večeru kao Orson Vels – dan počinjemo i završavamo uz šampanjac